м мн. нет fəls. empirizm (idrak üçün yalnız hissi qavrayışı, təcrübəni əsas qəbul edən fəlsəfi cərəyan); ◊ позучий эмпиризм sürünən empirizm (tədqiq edilən hadisələrə dar, məhdud, işbazcasına münasibət).
м мн. нет fəls. empirizm (idrak üçün yalnız hissi qavrayışı, təcrübəni əsas qəbul edən fəlsəfi cərəyan); ◊ позучий эмпиризм sürünən empirizm (tədqiq edilən hadisələrə dar, məhdud, işbazcasına münasibət).
мн. нет филос. эмпиризм (философиядин са рехь я, ида чирвал къачун, са затI чирун тек са тежрибадалди, кьилдин куьлуь фактаралди хьунухь кьабулиз и ка
Полностью »-а; м. (от греч. empeiría - опыт) см. тж. эмпирический 1) Философское направление, признающее чувственный опыт единственным источником познания, недооценивающее роль рационального познания (понятий, т
Полностью »